Šta je zakrečenje krvnih sudova?

Zakrečenje krvnih sudova je podmukla bolest. Često prvi a u isto vreme i poslednji znak da je došlo do pogoršanja zdravstvenog stanja: infarkta srca ili moždanog udara. U našoj zemlji godišnje 70 000 ljudi umire usled infarkta srca tako da u značajnom broju ovih slučajeva nije bio prisutan povišeni krvni pritisak a i nivo holesterola je bio u granicama normale- znači, ne mogu se u svim slučajevima okriviti ovi poznati faktori rizika. Često je uzrok već postojeće zakrečenje krvnih sudova koje neprimetno, ponekad tokom više decenija, ispoljava štetan uticaj.

Zakrečenje krvnih sudova je bolest arterijskog zida, stranim rečima atherosclerosis ili arteriosclerosis.

Masne materije se mogu nataložiti na zidovima arterija već u mlađim godinama, od njih postepeno nastaju tzv. plakovi. Plak sadrži raznovrsne masti, pre svega štetan holesterol, ćelije vezivnog tkiva, ćelije belih krvnih zrnaca, koje vremenom smanjuju elastičnost krvnih sudova. Sam plak značajno smanjuje poprečni presek šupljine i otežava protok krvi.

atherosclerosis-RS

Čestice kalcijuma koje dospevaju u unutrašnjost plaka, čine masnu naslagu lomljivom, koja pod određenim uticajem može da napukne i na taj način ošteti zid krvnog suda. Delić koji se otkine i dalje kruži kroz krvotok. Oštećenje koje je izazvao, kao bilo koja druga „rana”, pokreće zgrušavanje krvi. Krvni ugrušak koji nastane, može dalje da se kreće krvotokom sve dok ne stigne do dela krvnog suda gde se zaustavlja, začepljujući isti. Delovi krvnih sudova koji se nalaze iza začepljenja ne mogu više da obavljaju svoju funkciju, da snabdevaju organe hranljivim materijama i kiseonikom. Pomenuto stanje se naziva ishemija. Ako ovo stanje potraje duže i organizam duže vreme ne može  da reši ovaj problem, može doći do  odumiranja pojedinih delova organa.  To se zove infarkt.

Razvija se polako, čak kroz više decenija

Razvoj bolesti je spor i dugotrajan proces. U prvoj fazi se sloj unutrašnje površine krvnog suda (unutrašnja membrana krvnog suda), koji je praktično jedan jedinstven organ, pod dejstvom određenih štetnih uticaja (pušenje, visok krvni pritisak, nezdrav način života, genetski faktori, itd.) oštećuje na nivou ćelija. Znači, biohemijski proces se narušava. Ovo pogoršanje funkcije započinje u malim krvnim sudovima, i već samo po sebi deluje opterećujuće na čitav sistem krvnih sudova, tako i na srce i na mozak. Napredovanjem ovog procesa dolazi do sve većeg opterećenja čitavog organizma. Opterećuju se i veliki krvni sudovi i stvaraju se povoljni uslovi za nastanak plakova.

U ranoj fazi ne izaziva simptome

Organi se unutar određenih granica prilagođavaju pogoršanim uslovima, zato može ostati neprimetno pogoršanje njihovih funkcija. U ranoj fazi- fazi oštećenja unutrašnje opne arterijskog zida, koja može trajati i 10 godina- proces se još može zaustaviti ili popraviti. Za to je najčešće potrebna terapija lekovima i promena načina života.

Često se može primetiti kad je već izazvalo nepovratnu štetu

Kada se organi ne mogu dalje prilagođavati, javljaju se prvi drastični simptomi, oštećenje organa postaje uočljivo. Kao najteža posledica bolesti, nastaje nepovratno stanje koje se može javiti u obliku infarkta srca, moždanog udara, problema u radu bubrega, suženja krvnih sudova itd.