Arterijska starosna dob i rano vaskularno starenje

Čovek je star onoliko koliko su mu stare arterije.*

Kardiovaskularne bolesti i dalje predstavljaju tamnu senku našeg zdravstvenog sistema. Faktore rizika treba dalje istražiti, potrebno ih je analizirati i držati pod najstrožom mogućom kontrolom: razvijanjem javne svesti o zdravom načinu života, a po potrebi i terapijom lekovima. Uprkos svim našim nastojanjima ( nega sopstvenog zdravlja i medicinska nega) prevalencija oboljenja srca i krvnih sudova je još uvek visoka.  Kao odgovor na ovaj izazov rođeno je novo patofiziološko viđenje, koje može da pomogne u razumevanju nastanka bolesti i u iznalaženju idealne terapijske linije.

Moramo da pronađemo lako prepoznatljive biološke markere između faktora rizika i kardiovaskularnih događaja. Oštećenje ciljnog organa predstavlja upravo to međustanje. Promene funkcija organa, koje su u vezi sa starosnom dobi i drugim bolestima, mogu poboljšati procenu rizika doprinoseći, na izuzetno efikasan način, donošenju odluke o terapiji.

Poznati primeri oštećenja ciljnog organa su hipertrofija leve komore i ekskrecija albumina. U poslednjih nekoliko godina je dospeo u centru pažnje (tako i u preporuke međunarodnih strukovnih organizacija) i arterijski siffnes: povećana brzina prostiranja pulsnog talasa i povišeni cenralni pritisak u aorti, kao nezavisni prediktori kardiovaskularnih događaja. Oni su takozvani biomarkeri arterijskog tkiva. Pokazali su bolju prognostičku vrednost od klasičnog merenja krvnog pritiska na nadlaktici (vrednost sistolnog i dijastolnog pritiska, brzina pulsa) i biomarkera cirkulacije (kao npr. hsCRP), nadalje njihova dodatna prediktivna vrednost, zajedno sa klasičnim faktorima rizika, čini preciznijom procenu rizika. Pružaju nam uvid u stvarne patološke procese preko smanjenja elastičnosti aorte, povećane talasne refleksije, centralnog krvnog pritiska i naknadnog opterećenja srca, pomažući pri tome u određivanju stepena oštećenja kao i njegovu prirodu.

Starenje utiče na povećanje verovatnoće za pojavu hroničnih oboljenja, pa i kardiovaskularnih bolesti. Starosna dob ima uticaja i na strukturu zidova krvnih sudova i na biohemijske procese, tako što se narušava vazokonstrikciono- vazodilatatorna ravnoteža endotela,  što dovodi do pogoršanja arterijske komplijanse i do smanjenja elastičnosti zidova arterija. Proces se u normalnom slučaju odigrava manje- više prema pomenutom redosledu ali se može desiti da do promena dođe ranije, što dovodi do pojave zakrečenja krvnih sudova. Kod ljudi koji imaju određene predispozicije za razvoj ove bolesti, vaskularno starenje se odigrava brže što dovodi do nastanka kardiovaskularnih događaja (koronarne bolesti, infarkt srca, periferna oboljenja krvnih sudova). Na koji način da pronađemo te pacijente? Kod koga se javlja prerano, prevremeno vaskularno starenje? Prema  najnovijem gledištu, određivanje prirode i stepena oštećenja arterijskog zida uveliko doprinosi pronalaženju ovih pacijenata, na taj način i određivanju terapije po meri pojedinca (koja zapravo predstavlja strogu redukciju faktora rizika).

Vaskularnu starosnu dob možemo odrediti neposredno, neinvazivnom metodom putem merenja arterijskog stiffness- a, centralnog krvnog pritiska i endotelne funkcije, pregledom koji je zasnovan na principu talasne refleksije.  Arterialcare porodica proizvoda za pregled svih ovih parametara (krutost arterijskog zida- brzina prostiranja pulsnog talasa, centralni krvni pritisak, augmentacioni indeks) i za njihovo 24 časovno praćenje, nudi jedinstvenu tehnologiju.

*Thomas Sydenham, porodični lekar iz engleske, 1624-1689